DOZVOLITE SEBI DA VAS LJUBAV OBLIKUJE

Nedavno sam se vratio sa odmora na predivnom Kritu. Letnji odmor koji zadire u jesen je odlična prilika da se na plaži meditira na različite teme, sve dok vetar uz pesak i so u vazduhu, čiste našu  auru. Tako sam, uživajući u skoro pustim kritskim plažama, posmatrao ljude, gledao šta rade i kako se ponašaju u dokolici koju im pruža morsko uživanje.

Posmatrajući decu, danima, primetio sam sa kojom lakoćom ona vladaju i peskom i morem i čitavom prirodom. Ne plaše se da uđu u vodu. Lako nauče da plivaju. Pesak im nikada nije vreo. Ono što im odrasli govore je: Pazi! Polako! Ne idi duboko! Dolazi ovamo! Sedi tu i ne mrdaj! Ako se neko dete usudi da pita, uvek slede obrazloženja koja su ispunjena zastrašujućim posledicama: Pašćeš! Udavićeš se! Ubošćeš se! Izogrećeš na Suncu! Razbolećeš se! I, da, što je najvažnije, uopšte se ne opterećuju kako im stoje kupaći kostimi i da li se neki gram viška preliva preko njih.

Kasnije, dok ta ista deca rastu, dobijaju različite poruke o tome kako treba živeti, kako se treba spremiti za sve strašne stvari koje ih čekaju u životu. Još malo kasnije, ti isti roditelji će biti zabrinuti nad životima svoje dece: nad njihovim propalim karijerama, razorenim brakovima, nad njihovim bolestima za koje će konstatovati da su nastale na psihičkoj bazi. Neka od te dece će biti dovoljno pametna da se zapitaju otkud ona tu, u tako lošem stanju i sa porušenim snovima i pokušaće da nađu odgovore na probleme sa kojima se suočavaju.

Iz ugla ovog posmatrača – sve je moglo biti drugačije.

Prvo što možemo da naučimo decu, pod pretpostavkom da smo naučili sebe, je da postoje samo dve strane: Ljubav, u koju verujemo i Strah. Primer o dečijoj percepciji sveta, njihovom neupisanom viđenju stvari i prepuštanju životu govori upravo o tome. Strahove upijamo iz okoline: od drugih ljudi, kroz verovanja da stvari treba raditi na određeni način kako bi nam bilo bolje, kroz uveravanje sebe da će nam određena postignuća omogućiti život kakvom težimo. Sve to treba zgužvati i baciti. Sve to treba potpuno dekonstruisati i srušiti, graditi život od nule i uzimati samo ono što nam je potrebno. Znate, kad neki roditelj zadrema na toj plaži o kojoj pišem, dete se potpuno prepusti životu kao takvom. Malo se igra u pesku, malo nešto gazi po vodi, uzme u ruke kamen pa ga baci, ništa posebno, samo prati svoj ritam i potrebe, istražuje bez ikakvog predubeđenja i njemu je super. Odlično se oseća. Raspolaže vremenom kako želi i nema nikakvih obaveza. Naravno, dok mu neku obavezu ne nabace roditelji. Onda, slušajući druge, u želji da uvek budemo dobra deca, zaboravimo ko smo zaista i šta želimo.

Drugo, potrebno da čuvamo dete u sebi, da ga volimo i negujemo. Samo naše Malo Ja zna šta mu najviše odgovara, ono je čisto i nije kontaminirano idejama i planovima drugih o njemu. Postoji jedna sjajna vežba. Izvedite Malog/Malu Sebe u grad. Prošetajte sami ulicama, gledajte izloge, ljude, prirodu, ma – šta god vam je volja i pratite kako vaše Malo Ja reaguje na određene stvari. Osluškujte čemu se smeje, a šta ga pogađa. Saznaćete svašta o sebi. Primetićete koliko je ugušenih želja u vama. Koliko je onog: Nemam para! Ne treba ti to! Šta ćeš sa tim!? – prisutno u vašem sadašnjem životu i koliko vas to ograničava.

Treće – koreni mnogih naših problema utemeljeni su u jazu koji se javlja između našeg pravog, istinskog bića i onog koje smo kreirali kako bi se uklopili u sredinu oko nas. Suština naše lične slobode je Prihvatanje i u želji da budemo prihvaćeni, a samim tim sigurni i zaštićeni, nekontrolisano u svoj život uvlačimo stvari i pravila, uverenja i principe, verujemo u politike i ideologije koje su daleko od nas. I osećamo da nam nije dobro, osećamo se tesno u sopstvenoj koži, osećamo da nešto hoćemo i možemo, a ne znamo kako, čini nam se da ne umemo i da nas puno toga oko nas ograničava. Dete u nama najbolje zna šta nam je stvarno potrebno. I zato je važno da ga čuvamo.

Podsetite se uvek kako je divno biti Mali/Mala. Pesak na plaži nije tako vreo. Sasvim je OK da zaronite dlan u korpu sa pasuljem u supermarketu. I da se potpišete na nečijem prljavom autu. I da se radujete kestenu. I da sakupljate lišće, donesete ga kući sa idejom da nešto sa njim uradite i na kraju ga samo bacite. Sve je u redu. Samo izbacite uverenje da ste nezreli i da će vas drugi gledati sa podozrenjem i sumnjom da ste neozbiljni.

Ovog leta sam, zahvaljujući ovoj priči, shvatio da je sasvim OK što imam 37 godina i ne znam da plivam. I onda sam za dva dana to naučio. Ako sam mogao ja, može svako do vas.

Slobodan Boban Stojanović

ostali textovi

Podeli sa ostalima...Share on FacebookShare on Google+Tweet about this on TwitterShare on LinkedInEmail this to someonePrint this page
Lidija Grujić

Lidija Grujić

Lidija Grujić, autor Holistic Life & Business Coaching-a „ Ja ne radim posao, ja živim svoj posao“. Ova izjava svakako da govori mnogo o meni i mom životnom pozivu. Uživam u životu, odabranom društvu i neprestanom izvoru znanja kojeg nikada nisam sita. Podržavam život i ono što život čini.Potreba za holističkim prisustvom je kap koja je neophodna kako bi bolje razumeli potrebu svakog bića i duše. Autor sam Holistic Life & Business Coachinga. Ako imate potrebu da život učinite odličnim, upustite se u avanturu.

One thought on “DOZVOLITE SEBI DA VAS LJUBAV OBLIKUJE

  • 11/17/2015 at 12:51
    Permalink

    Divno. jednostavno i divno i iskreno. hvala Bobane.

    Reply

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *