“LJUBAV” SE NE GOVORI, LJUBAV SE OSEĆA

Neiscrpna tema LJUBAV.

Da li ima nešto što još nije rečeno ili napisano ?

Neko će potvrditi a neko reći –ne.O ljubavi može mnogo da se priča, neko će je sročiti u dve reči i opet reći suštinu, neko je posmatra kroz ljubičaste naočare, a neko svojim sivim očima. Svi su u pravu. Kako smo je doživeli ili nismo, kako je želimo ili ne, kako je osećamo…tako pričamo ili pišemo o njoj. Nema pravila, nema granica, nema te škole, knjige, koja će nas uputiti kako da je doživimo, iskusimo, kako da o njoj maštamo. Ona je uvek nova.

Šta je ljubav? Reč, delo zagrljaj, poljubac, poštovanje tolerisanje, sve to i još mnogo više. Mogla bih ovako dugo ali bila sam svedok jedne ljubavi. Kažem jedne a Vi je svrstajte gde hoćete i nazovite kako želite, nećete pogrešiti ni oskrnaviti. Ovo je bio prizor jedne čedne, naivne, poštene i iskrene ljubavi.

Kako znam da je baš takva? Takvu je sliku odavala, neverbalno je kazivala upravo ovo što sam već nabrojala.

U ovoj eri uznapredne tehnologije, brzog života, jedan prizor na ulici mi je privukao pažnju, bio je nesvakidašnji.Vratio me daleko u prošlost, koja i nije moja nego moje bake. Asocirala mi je slike sa onih izvezenih platna koja je svaka kuća tada imala sa motivima ljubavi i raznih poslovica.

coaching magazin

Njih dvoje, mladji par, sede na stanici, čekaju svoj prevoz. On u očima ima sve što govori da je voli, ona gleda samo u njega i tu za njih sve ostalo staje.

Kao i  za nas koji netremice posmatramo šta radi ovaj mladi zaljubljeni par koji privlači pažnju u tišini.

Ona vadi pogaču iz stare pijačne torbe, koja je zavijena u stare kuhinjske krpe,karo dezena.U samom centru Beograda. Mi posmatrači smo netremice gledali kako lome onu pogaču i hrane jedno drugo, nismo se pomerali kao da smo opijeni prizorom i svi smo imali osmeh na licu kao da i mi učestvujemo u tom ritualu ljubavi. Odjednom se stari milje naših predaka tu stvorio, odjednom smo bili premešteni u neko drugo vreme, drugo mesto.

Osetila sam da svi mi koji to posmatramo mislimo isto..Dvoje zaljubljenih koji se ne obaziru na okruženje, demonstriraju nam šta je još ljubav i kako može još da se pokaže. Njih dvoje su bili u svom svetu, svetu ljubavi.

I verovali su u svoju ljubav jer nije im bilo važno ni šta će ko reći niti pomisliti.Bili su mirni i spokojni.

Ova slika je ostala urezana u mojim mislima.

Da li sam je prizvala, privukla, dozvala…šta god, nije ni bitno. Ja sam se osećala čarobno i nestvarno par minuta u ovom stvarnom životu. Želela bih da bude više ovakvih ljubavnih prizora u našoj svakodnevnici i da se vratimo nekim pravim vrednostima onoga što živimo, da bismo uživali u svoj lepoti ovoga sveta i ljubavi.

Ivana Banović, Holistic Life Coach

ostali textovi

photo: Fabrika fotografa

 

Podeli sa ostalima...Share on FacebookShare on Google+Tweet about this on TwitterShare on LinkedInEmail this to someonePrint this page
Lidija Grujić

Lidija Grujić

Lidija Grujić, autor Holistic Life & Business Coaching-a „ Ja ne radim posao, ja živim svoj posao“. Ova izjava svakako da govori mnogo o meni i mom životnom pozivu. Uživam u životu, odabranom društvu i neprestanom izvoru znanja kojeg nikada nisam sita. Podržavam život i ono što život čini.Potreba za holističkim prisustvom je kap koja je neophodna kako bi bolje razumeli potrebu svakog bića i duše. Autor sam Holistic Life & Business Coachinga. Ako imate potrebu da život učinite odličnim, upustite se u avanturu.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *